Dodeljene nagrade za najkreativnije dečije radove

Beograd, 12. decembar 2016 – U oranizaciji Prihvatilišta za decu Beograd u Skupštini grada održan je drugi po redu nagradni konkurs pod nazivom „Snežna čarolija“. Više od 300 radova mališana iz oko 20 beogradskih vrtića, osnovnih škola i domova za decu takmičili su se u izradi najlepše maske, ukrasa, čestitke i pisma za Deda Mraza, a sve učesnke kompanija Don Don je obradovala slatkim Tvojih 5 minuta paketićima.

Nagrade je najuspešnijima dodelili su košarkašica Milica Dabović, glumac Svetislav Bule Goncić, reli trkač Dušan Borković i drugi.

„Jako je značajno što je manifestacija okupila decu iz prihvatilišta, iz predškolskih i školskih ustanova, jer svima njima je zajedničko drugarstvo i solidarnost. Grad se maksimalno trudi da bude deo te priče. Ove godine pokrenuli smo akciju „1000 dana deteta” koja ima za cilj da pomogne i deci i roditeljima, a po prvi put Grad Beograd je izradio i protokol o zaštiti dece ulice– istakla je gradska sekretarka za socijalnu zaštitu, Nataša Stanisavljević.

Manifestacija Snežna čarolija organizovana je u okviru projekta „Pobedi za decu Prihvatilišta“ čiji je cilj prikupljanje novčanih sredstava za preseljenje ustanove u novi i veći dom. Od 2010. godine prikupili smo preko 9 miliona dinara.

„Don Don već duži niz godina ima vrlo lepu saradnju sa Prihvatilištem. Ove godine smo se zaista trudili da pomognemo većem broju ustanova nego inače. Na tom putu stekli smo mnogo novih drugara, ali sa decom iz Prihvatilišta imamo poseban odnos. To su divna deca, i ja uvek koristim priliku da pozovem sve i pojedince i druge kompanije koji mogu da pomognu da podrže rad Prihvatilišta, ne samo u periodu novogodišnjih i božićnih praznika, već tokom cele godine“ – dodala je Aleksandra Đurišić, PR kompanije Don Don.

The post SNEŽNA ČAROLIJA PRIHVATILIŠTA ZA DECU BEOGRAD first appeared on Tvojih5minuta.

Beograd 06. decembar 2016 – Kompanija Don Don, lider u pekarskoj industriji, i Ekonomski fakultet u Beogradu potpisali su danas Memorandum o strateškoj saradnji, zahvaljujući kom će studenti imati priliku da svoja stečena znanja usavrše u praksi.

Saradnja Don Dona i Ekonomskog fakulteta pruža mogućnost realizacije zajedničkih projekata, uključujući podršku studentima prilikom izrade seminarskih, pristupnih, završnih, diplomskih, master i doktorskih radova, organizaciju kreativnih radionica i predavanja, ali i volontiranje i zapošljavanje diplomiranih ekonomista u kompaniji.

„Mi smo fakultet koji mnogo drži do sebe. Princip kojim se vodimo je taj da sarađujemo samo sa boljima od nas, a kompanija Don Don to sigurno jeste. Veoma nam je važno da naši studenti sem akademskih znanja, steknu priliku da neko vreme tokom studija prvedu i na praksi. To je uvek dvostrano korisno, i za firme, koje mogu da naprave selekciju među studentima sa prakse poznajući među njima dobre saradnike u budućnosti, ali i za same studente, da steknu bolju svest o realnosti i shvate zašto se školuju“ – – izjavio je prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta.

„Veoma nam je važno da podržimo mlade talente i omogućimo im usavršavanje u jednoj od najboljih kompanija u Srbiji. Osećam veliku čast i zadovoljstvo jer danas, zajedno sa dekanom i profesorima Ekonomskog fakulteta započinjemo obavljanje jednog važnog zadatka, a to je da ovim izuzetnim studetnima pružimo mogućnost više i omogućimo im da već sada počnu da grade svoje karijere kao budući stručnjaci“ – dodao je Aleš Mozetič, direktor kompanije Don Don.

Dobre odnose sa svim lokalnim zajednicama u kojima posluje, kompanija Don Don je tokom godina dodatno učvrstila primenom koncepta društveno odgovornog poslovanja. Brojnim donacijama, kompanija kontinuinirano pomaže brojne ustanove među kojima su prihvatilišta za decu i odrasle, škole, domovi i drugo, a osim toga ulaže i u edukaiju i razvoj omladine različitim projektima namenjenim deci.

The post Kompanija Don Don potpisala memorandum o saradnji sa Ekonomskim fakultetom first appeared on Tvojih5minuta.

The post Održan FMCG Summit Beograd 2016 first appeared on Tvojih5minuta.

Priprema:
 U vanglicu rastopiti kavasac sa šećerom pa dodati jaje malo žicom razmutiti. Dodati ostatak mleka i malo osvećene vodice, zatim pola brašna i so. pa varjačom zamesiti dok može a zatim rukama. Umesiti srednje tvrdo testo.

 Umešeno testo staviti u vanglicu pokriti i ostaviti na toplom oko 30 min. Zati testo izvrnuti na sto malo izmesiti i odvojiti 4 jednake loptice i jednu malo manju. Jednake staviti u pleh koji ste obložili peh papirom. na suprot jedna drugoj unakrst. najmanju lopticu staviti u sredinu. 

Odvojiti dve lopte dobro ih izvaljati pa od njih isplesti kiku kao u Videu prikazano, pa staviti oko srednje loptice u plehu. Kako če te dalje ukrašavati stvar je Vaše mašte. Mogu se praviti grozdići cvetići.. knjige  listići i td.. Ukrašeni kolač premazati jajetom pa peći na 180 stepeni C 45 min.. .Srećna Slava!

The post Bakina kuhinja – slavski kolač osnovni deo first appeared on Tvojih5minuta.

Utorak, 8.11.2016.  Izvor: InStore magazin

Aleš Mozetič Preduzeće Don Don poslovanje je započelo u Metliki pre dvadesetak godina i tamo je prvo razvilo robnu marku Tvojih pet minuta. Danas imaju oko 2.000 zaposlenih, posluju u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Bugarskoj i Rumuniji, a možda će ući i u Makedoniju. U rast pekarske industrije dosad su investirali otprilike 50 mil EUR, a u sledećih pet godina nameravaju da udvostruče tu cifru. Evo kako početke kompanije opisuje Aleš Mozetič, predsednik Uprave u kompaniji Don Don. On će na predstojećoj konferenciji FMCG Summit Beograd, koja se u organizaciji InStore magazina održava 24. novembra u hotelu Crowne Plaza, govoriti o razvoju, inovacijama i tržišnim potencijalima sektora robe široke potrošnje. – Početkom devedesetih u Sloveniji je bila velika preduzetnička euforija i tako se i naša familija odlučila za svoj put. Pošto je u skoro svakoj garaži bila po neka trgovačka radnja, mi smo se odlučili za proizvodnju. Tokom posete SAD došli smo na ideju o proizvodnji američkih krofni, a ta ideja se potom razvijala i u ponudu smo ubacivali nove proizvode. Brzo smo se raširili po celoj Sloveniji, a 1998. stvorili smo robnu marku Tvojih pet minuta i u 2003. startovali sa fabrikom u Hrvatskoj, a nakon toga smo počeli sa radom i u Srbiji, gde nismo gradili već smo preduzeća kupovali, odnosno preuzimali ih. Koji trenutak u poslovanju je bio ključan za odluku o izlasku na tržišta van slovenačkog? – Iako sam sa sestrom počeo da se bavim ovim poslom bukvalno „u garaži“, oduvek me je zanimala industrijska proizvodnja. Devedesetih su u Sloveniji svi želeli nečim da se bave, a mi smo svoju šansu potražili u različitosti. Ta različitost nam je omogućila relativno jednostavan izlazak na tržište, brzo smo postali lider u proizvodnji krofni i sendviča u Sloveniji. Uspeh na domaćem tržištu dao nam je vetar u leđa i gurnuo nas van granica. Kada ste napravili taj iskorak i u koju zemlju prvo? – Godine 2003. smo otvorili fabriku u Hrvatskoj. Do tog momenta se nismo ozbiljno zapitali šta je tajna našeg uspeha kod kuće. Iskustvo Hrvatske je za nas, kao malu porodičnu firmu, bilo od ogromnog značaja, jer smo tu morali da naučimo kako da se prilagodimo domaćim pravilima i razumemo tržište do te mere da budemo uspešni na njemu. Kako je dalje tekao prodor na inostrana tržišta? – Sledeći naš veliki iskorak bila je Srbija, koju smo doživljavali kao „obećanu zemlju“. Dobra praksa Mercatora, ali i realna potreba na tržištu su nam olakšali odluku. Pekarstvo u Srbiji je te 2008. godine bilo prilično neuređena branša, a preuzimanjem pogona PDM u Pudarcima napravili smo dva izuzetka u odnosu na našu dotadašnju praksu: prihvatili smo se celokupne branše – počeli smo da proizvodimo hleb, ujedno se obavezujuće prema trgovcima da ćemo obezbedti celokupan asortiman proizvoda. Don Don od tog momenta ubrzano raste zahvaljujući sopstvenom kapitalu, ali i kreditima i investitorima koji su nas prepoznali kao ozbiljnog partnera. Napravili smo mrežu industrijskih pekara iz kojih pokrivamo celo tržište Srbije, ali i izvozimo u zemlje regiona. Brzi rast i više od 1.000 zaposlenih pred nas su tada postavili nove izazove upravljanja sistemom. Bilo je neophodno formirati standarde, striktno ih se pridržavati i implementirati ih u sve jedinice koje su se pridruživale sistemu. Prilično smo uspešni u tome. U kojim sve zemljama u regionu imate pogone? – Kupovinom Pekare Grosuplje u Sloveniji 2015. godine, Don Don je postao najveći proizvođač u pekarskoj industriji na prostoru bivše Jugoslavije. Grupacija danas proizvodi u dva pogona u Sloveniji (Grosuplje i Kranj), u Hrvatskoj u Donjoj Zelini kod Zagreba, te u osam pogona u Srbiji (Pudarci, Kragujevac, Niš, Subotica, Zrenjanin, Kraljevo, Leskovac i Jakovo). U dva mlina u Srbiji dnevno se samelje 350 tona brašna. Don Don grupa danas ima oko 2.000 zaposlenih i stalnih saradnika. Kako se odvijao razvojni put kompanije u Srbiji? Da li je bilo poteškoća i kako ste ih prevazilazili? – Kako sam već rekao, od 2008. smo ubrzano rasli i ta činjenica je uvek donosila nove izazove. Prvi problem sa kojim smo se susreli bio je kako obezbediti isti kvalitet hleba na celom tržištu kada nemate kvalitetnu osnovnu sirovinu – brašno. To smo rešili u dogovoru sa proizvođačima pšenice i meljavom u sopstvenom mlinu, što nam je omogućilo kontrolu i konstantan kvalitet. Svaka akvizicija je bila priča za sebe, neke akvizicije su podrazumevale donošenje teških i bolnih strateških odluka kako bi se omogućila dugoročna stabilnost sistema. Dolaskom u Srbiju vremenom smo shvatili da ni ona sama nije jedinstveno tržište, već da se sastoji od niza lokalnih tržišta sa svojim specifičnostima i razlikama. Jedino rešenje u toj situaciji je bilo prihvatiti te razlike i igrati po lokalnim pravilima. Često smo i danas svedoci postojanja nelojalne konkurencije. Nadam se da će brzo doći dan kada će ista pravila važiti za sve u ovoj igri. Na koji način ste se borili za svoj deo tržišnog kolača? – Kvalitetom, konstantnim ulaganjima u ljude i sredstva za proizvodnju i jasnom strategijom. To je naš recept. Koliki tržišni udeo imate sada? – Naš udeo je oko 20% u industrijskom pekarstvu. Jeste li njime zadovoljni i kakvi su vam planovi za njegovo povećanje? – Svi se bore za što veći udeo, posebno u branšama gde se zarada generiše iz prodatih količina. U pekarstvu dolazi do konsolidacije i ukrupnjavanja, pekarstvo je na velikoj raskrsnici i sve se kreće u tom smeru. Tu vidimo šansu. Na proleće u Kragujevcu otvaramo fabriku tosta kakve nema u radijusu od 1.000 km, mislim i na način izrade i na sam kvalitet proizvoda. Time ćemo dramatično odskočiti u odnosu na konkurenciju, a plan nam je da i sa ostalim robnim grupama nastavimo tim smerom. Da li se u Srbiji proizvodi samo za potrebe domaćeg tržišta ili i za izvoz? Na koja tržišta? – Naš cilj je uvek bio da idemo van lokalnog i van granica. Iz Srbije izvozimo pecivo u region. Prisutni smo u svim zemljama regiona i pokazali da Srbija ima potencijal da izvozi pekarske proizvode. Širimo distributivnu mrežu, u Bugarskoj smo već ozbiljno prisutni, a slični su nam planovi i u Rumuniji. Ima prostora za izvoz hleba, samo treba ispoštovati regulative. Da bi pekarski proizvodi postali izvozni brend Srbije, proizvođači treba konstantno da rade na unapređenju kvaliteta. Prvi korak za to je uzgajanje kvalitetnih sorti pšenice, zatim odgovarajući stepen industrijalizacije i implementacija pravih tehnologija da bi se postigao kvalitet koji je konkurentan. Kolika je ukupna proizvodnja u Srbiji? Koji deo je za domaće tržište, a koji ide za izvoz? – U Srbiji godišnje proizvedemo blizu 100.000 tona hleba i pekarskih proizvoda. Od toga se izveze oko 10%. Da li je u planu proširenje kapaciteta i neka nova akvizicija? – U toku je opremanje fabrike tosta u Kragujevcu, koja će biti najmodernija fabrika tog tipa na ovim prostorima. Kapacitet fabrike će biti 100.000 komada tosta dnevno i iz nje ćemo podmirivati sva tržišta i sve zemlje u kojima imamo distribuciju. Procenjena vrednost ove investicije je oko 10 mil EUR. Početak rada fabrike se očekuje u aprilu naredne godine, a već sutradan će naš tost biti na policma partnera u svim državama u kojima poslujemo. Što se novih akvizicija tiče, pratimo dešavanja na pekarskoj sceni u regionu i čekamo svoje prilike. Otvorili ste maloprodajne objekte u Kragujevcu i Nišu i najavili još 500 u Srbiji. Dokle se stiglo sa tim planovima i kada očekujete potpunu realizaciju? – Kupovinom Žitoprodukta i Žitopeka dobili smo i maloprodajne objekte i ušli u tu igru. Trenutno rebrendiramo postojeće, ali i otvaramo nove. U isto vreme tražimo nove lokacije, što je posao koji zahteva ozbiljnost i posvećenost. Naredne godine planiramo otvaranje stotinak pekarica u svim većim gradovima Srbije. Plan je 500 objekata u narednih pet godina. Osim u Srbiji, vaši proizvodi su dostupni i na svim ostalim tržištima bivše SFRJ. Kakvi su vam planovi za ta tržišta? – U Sloveniji nameravamo već ove godine da počnemo sa projektom Pretest koji podrazumeva upotrebu nove tehnologije, koja će nam omogućiti novu liniju proizvodnje hleba i peciva sa manje dodataka, a koji će biti sveži nekolika dana duže, boljeg i mirisa i ukusa. Biće to veliki projekat, a dolazak novih proizvoda na tržište trajaće godinu, dve ili čak tri. Nastavićemo da razvijamo i ostale robne marke, Pekaru Grosuplje i Tvojih pet minuta. U Hrvatskoj je Pekara Grosuplje već počela sa prodajom i Don Don sada može da pokrije celu teritoriju, a dostava je mnogo lakša. U Hrvatskoj planiramo jednu akviziciju u naredne dve godine i povećanje našeg tržišnog udela. Nameravamo preuzimanja u Rumuniji i Bugarskoj. Sveukupno, nameravamo da za nove investicije izdvojimo još 50 mil EUR, koliko smo do sada uložili u Srbiji. Posebno želimo da ojačamo razvoj u trgovinskim lancima. Da li su potrošači na ovim tržištima različiti kada su u pitanju navike u ishrani i u čemu se te razlike ogledaju? – Razlike su velike, i u navkama i u platežnoj moći potrošača. U Sloveniji se jede najmanje hleba, ali je drugačija i njegova struktura. U Srbiji se jede najviše hleba u regionu i, nažalost, još uvek se najviše proizvodi od belog brašna, dok na severu dominira hleb od tamnijih vrsta brašna i ražani hlebovi. Prilagođavate li asortiman pojedinim tržištima ili je on jedinstven za sva tržišta? – Morate se prilagođavati lokalnim navikama jer nametanje nekih svojih ideja potrošačima ide jako sporo. Asortiman razvijamo u skladu sa željama potrošača i lokalnom tradicijom, uz povratak tradicionalnim načinima proizvodnje. Zašto je kupovina pekare Grosuplje bila tako važna za kompaniju i koji su rezultati ove sinergije u regionu već vidljivi i merljivi? – Kupovinom Pekare Grosuplje dobili smo veći prihod, veći udeo na tržištu, tehnologiju, nove proizvode, ali, što je za nas od velikog značaja – znanje i stručnost koje imaju tamošnji zaposleni. Prošle godine smo imali prihod oko 65 mil EUR, ove godine planiramo oko 90 mil EUR. Rast možemo zahvaliti preuzimanju Pekare Grosuplje. Takođe, ovom kupovinom postali smo najveće pekarsko preduzeće u regionu. U Sloveniji nameravamo već ove godine da počnemo sa projektom Pretest koji podrazumeva upotrebu nove tehnologije, koja će nam omogućiti novu liniju proizvodnje hleba i peciva, koji će da imaju manje dodataka, sa produženom svežinom, boljeg i mirisa i ukusa. Biće to veliki projekat, a dolazak novih proizvoda na tržište trajaće godinu, dve ili čak tri. Nastavićemo da razvijamo i ostale robne marke, Pekaru Grosuplje i Tvojih pet minuta. Finski investicioni fond KJK dokapitalizovao je 2014. godine Don Don sa šest miliona evra. U kojoj meri vam je ovo pomoglo u izvršenim akvizicijama? – KJK sada ima suvlasnički udeo u kompaniji Don Don. Uvideli smo da organski rast neće biti dovoljan za ostvarivanje naših ciljeva, odnosno, da bi tako išlo suviše sporo. Zato smo odlučili da potražimo partnera na tržištu kapitala i pronašli ga. Ta saradnja nam je omogućila dve velike akvizicije u Srbiji i jednu u Sloveniji i ubrzala rast. Smatramo to zrelom preduzetničkom odlukom. U Beogradu skoro 10 godina Kad smo doneli odluku da uđemo na tržište Srbije bili smo svesni svih razlika i nemogućnosti da se dešavanjima upravlja iz Slovenije. Tada sam se preselio sa porodicom u Beograd, ovde smo skoro 10 godina. Radim mnogo, nekada po 12-13 sati. Sve svoje slobodno vreme provodim sa svojom velikom porodicom. I posle 10 godina, Srbija nas iznenadi svojim lepotama i nekim mestima koja još nismo otkrili. Srbija je puna istorije na svakom koraku, a mi uživamo učeći o njoj.

The post Recept za uspeh su kvalitet i ulaganja first appeared on Tvojih5minuta.

Danas Don Don proizvodi oko 90.000 tona hleba i pekarskih proizvoda godišnje, a cilj je u najskorijem periodu povećanje na 100.000 tona. U sastavu Grupe su, osim 8 industrijskih jedinica u Srbiji, dve u Sloveniji i jednoj u Hrvatskoj i dva mlina koja melju 350 tona brašna dnevno, iz kojih Don Don snabdeva svoje proizvodne pogone, što ga čini liderom među pekarskim proizvođačima u čitavoj regiji.

Pekara Grosuplje je ostala strateški partner Mercatora i postala centar Don Donovih operacija za Sloveniju i Hrvatsku, a Srbiju i ostala izvozna tržišta kompanija pokriva iz srpskih pogona. Preuzimanjem su se stvorli svi uslovi za dalje unapređenje receptura, pre svega zahvaljući iskustvu i zajedničkom radu sa evropskim stručnjacima na novim recepturama i inovacijama koje Don Don iz Pekarne Grosuplje menja i prilagođava ka drugim tržištima. Prvi od takvih primera je hleb Monarh, domaći hleb unapređene recepture. Ovi hlebovi se prave ručno, od kiselog testa, na tradicionalan način kako se hleb nekada pravio – testo dugo ‘odmara’ i fermentacija je produžena.

“U Sloveniji nameravamo već ove godine da počnemo projekat ‘predtest’ koji podrazumeva upotrebu nove tehnologije, koja će nam omogućiti novu liniju proizvodnje hleba i peciva sa manje dodataka, a koji će biti sveži nekoliko dana duže, boljeg i mirisa i ukusa. Biće to veliki projekat, vredan oko 600.000 evra, a dolazak novih proizvoda na tržište trajaće godinu, dve ili čak tri. Nastavićemo da razvijamo i ostale robne marke, Pekare Grosuplje i Tvojih pet minuta”, najavljuju u Don Donu. U Hrvatskoj je Pekara Grosuplje već počela prodaju i Don Don sada može da pokrije celu teritoriju, a dostava je mnogo lakša.

“Ali, još uvek se moramo prilagođavati lokalnim navikama, jer nametanje ideja potrošačima ide sporo. Asortiman razvijamo u skladu sa željama potrošača i lokalnom tradicijom, uz povratak tradicionalnim načinima proizvodnje. U Sloveniji se jede najmanje hleba, ali je drugačija i njegova struktura. U Srbiji se jede najviše hleba u regionu i nažalost još uvek najviše proizvodi od belog brašna, dok na severu dominira hleb od tamnijih vrsta brašna i ražani hlebovi”, kažu u Don Donu.

U sledećim godinama u planu su još i akvizicije u Bugarskoj i Rumuniji, kao i neke pekare u Srbiji, i dalja integracija u Sloveniji i Hrvatskoj. U Srbiji je u sledećih 5 godina planirano širenje sopstvene maloprodajne mreže, a u proleće 2017. Don Don otvara veliku modernu fabriku tosta u Kragujevcu. Kapacitet fabrike biće 100.000 komada tosta dnevno i iz nje će se podmirivati sva tržišta i sve zemlje u kojima kompanija ima distribuciju. Procenjena vrednost ove investicije je oko 10 miliona evra. Početak rada fabrike se očekuje u aprilu naredne godine, a već sutradan će tost biti na policama partnera u svim državama u kojima kompanija posluje. Srpski tost iz najmodernije fabrike u regionu naći će se u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Bugarskoj i Rumuniji. Kompanija će u narednim godinama nastaviti ulaganja u sopstvenu mrežu maloprodajnih objekata, a plan je da u narednih 5 godina u Srbiji bude gotovo 500 pekara, u šta će biti uloženo 5 miliona evra. Predviđeni godišnji promet samo od maloprodajnih objekata je preko 25 miliona evra.

“Da bi pekarski proizvodi postali izvozni brend Srbije, proizvođači treba konstantno da rade na unapređenju kvaliteta. Prvi korak za to je uzgajanje kvalitetnih sorti pšenice, zatim odgovarajući stepen industrijalizacije i implementacije pravih tehnologija, da bi proizvod bio konkurentan. Naš cilj je uvek bio da idemo van lokalnog i naravno, van granica. Već izvozimo pecivo u region i pokazali smo da Srbija ima potencijal da izvozi pekarske proizvode. Širimo distributivnu mrežu, u Bugarskoj smo već ozbiljno prisutni, a slični su nam planovi i u Rumuniji”, poručuju iz Don Dona.

The post Godinu dana od preuzimanja Pekare Grosuplje first appeared on Tvojih5minuta.

„Cilj ove radionice bio je da mališani saznaju više o tome kako se priprema ova, prva ljudskom rukom pravljena namirnica, kao i da nauče važnu lekciju iz humanosti, pomažući svojim drugarima. U saradnji sa našim partnerom već nekoliko godina obeležavamo ovaj za nas bitan datum, trudeći se da ukažemo na značaj hleba kao namirnice i njegovu ulogu u našoj tradiciji. U svetu se ove godine Svetski dan hrane i hleba obeležava sa fokusom na bacanju hrane, pa je ovo prilika da ukažemo na taj problem i u Srbiji, gde se nezvanično svake godine baci 250 000 tona hrane“, izjavila je ovim povodom Aleksandra Đurišić, PR kompanije Don Don.

„Već treću godinu uoči Svetskog dana hleba koji se obeležava širom sveta, u saradnji sa našim najvećim partnerom, doniramo pecivo mališanima iz domova i centara za decu bez roditeljskog staranja širom Srbije. Ove godine kroz akciju „Deca mese za decu“ uključili smo i naše mališane u želji da im približimo način pripreme jedne od najvažnijih namirnica. Naši mali majstori pokazali su veliko umeće i kreativnost, ali i ogromnu želju da učestvuju u akciji pripremanja donacije za svoje drugare iz Centra za zaštitu dece u Zvečanskoj“,  izjavila je Milena Obradović, marketing menadžer u kompaniji Lesaffre.

Mali pekari su tokom radionice bili odlični u savlađivanju veštine pravljenja hleba. Naučili su mnogo o ovoj namirnici na kojoj se zasniva ishrana čoveka još od praistorije. Uz priču o tome koliko je važno činiti dobra dela, saznali su mnogo zanimljivosti o hlebu, njegovom postanku i putu kroz vreme. Edukativnoj radionici prisustvovali su i članovi našeg tima koji je predstavljao Srbiju na Louis Lesaffre Coupe, Evropskom pekarskom prvenstvu, a za dobro raspoloženje bili su zaduženi voditelj Deki Pantelić i klovn Marko.

Zanimljive informacije o hlebu

Prvi hleb nastao je još u doba pećinskog čoveka, koji je otkrio da istucano zrnevlje uz  dodatak vode ima dobar ukus. Tu mešavinu je vremenom pekao između dva usijana kamena, a zatim na ognjištu. Egipćani su ovoj smesi dodali kvasac, učinivši tako prvi hleb mekšim i većim. Upravo je iz Egipta hleb stigao u Evropu, i to preko antičkih Grka. Međutim, svoj pravi procvat, proizvodnja hleba je doživela tek u rukama Rimljana, kad su osnovani prvi pekarski cehovi i pekarstvo je zvanično postalo zanat.

U Srbiji hleb ima svoju posebnu istoriju i tradiciju. Kako je ognjište bilo važno mesto za okupljanje porodice, a u njemu se pekao hleb, time je on dobio na još većoj važnosti i vrednosti. Kako se nekada pravio samo od žitnog ili kukuruznog brašna, beli hleb je postao sinonim za dobar hleb u srpskoj tradiciji. Ipak vremenom, u skladu sa potrebama, sve većom svešću o ishrani, a manjkom vremena, i naš narod je počeo da obraća pažnju na izbor hleba, te da bira one iz palete koji su bogatiji vitaminima i proteinima i duže svežiji.

Iako je tek u začetku, ova promena navika potrošača, da se manje kupuje beli hleb a više traže specijane vrste hleba, evidentan je dokaz da razmišljamo ekonomičnije, naginjemo zdravijim navikama i novim ukusima, novim vrstama koje nam donose i veći izbor. Specijalne vrste hleba mogu se danas naći čak i u najmanjim prodavnicama, a ne samo u hipermarketima koji nude veliki izbor različitih vrsta i proizvođača.

• U Srbiji i Rusiji, dočekati nekoga hlebom i solju simbol je dobrodošlice.
• Kombajnu je potrebno 9 sekundi da požnje dovoljno pšenice za 70 vekni hleba.
• U skandinavskoj tradiciji, ako dečak i devojčica jedu istu veknu, veruje se da će se zaljubiti jedno u drugo.
• Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju.
• Oto Fredrik Rohveder je 1928. godine izmislio prvu mašinu za sečenje hleba. U Velikoj Bitaniji se rezani hleb prvi put pojavio 30-tih godina prošlog veka.
• Verovanje kaže da ko god pojede poslednje parče hleba u kući, treba da poljubi kuvaricu/kuvara.
• Hleb se javlja kao ritualni predmet u mnogim obredima Slovena, vezanih za rođenje deteta, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike.

The post HLEB U OBLIKU SRCA ZA MALIŠANE IZ ZVEČANSKE first appeared on Tvojih5minuta.

Kompanija Don Don već godinama donira proizvode zrenjaninskoj bolnici i na godišnjem nivou to iznosi 500 kg smrznutog peciva, dok je saradnja sa Osnovnom školom 9. maj dogovrena u julu ove godine.

 Kao lider u pekarskoj industriji, Don Don tradicionalno obeležava 16. oktobar, svetski dan hleba, pa će i ove godine sprovesti niz aktivnosti sa ciljem da skrene pažnju na bacanje hleba i namirnica uopšte, i pozvati druge kompanije da slede njihov primer i u skladu sa svojim mogućnostima doniraju one kojima je to najpotrebnije.

The post Novi kontigent donacija za ustanove u Zrenjaninu first appeared on Tvojih5minuta.

„Na dnevnom nivou Svratište poseti 40-50 dece, što je vrlo veliki broj, tako da nam donacija kompanije Don Don mnogo znači. Upravo zbog tog velikog broja naše potrebe za hranom su uvek iznad onoga što smo u mogućnosti da sami obezbedimo. Građani često dolaze u Svratište i pomažu nam. Nadamo se da će nastaviti da nas posećuju i da misle na nas. Mleko i mlečni proizvodi, slatkiši, sezonska garderoba, donji veš, čarapice i sredstva za ličnu higijenu su nam uvek potrebni.“ – izjavila je Jasna Bratičević, koordinatorka Svratišta za decu sa ulice Beograd.

Deca u Svratište najčešće dolaze radi zadovoljenja osnovnih potreba za hranom i higijenom. Primarni razlog što deca rade na ulici jeste ekstremno siromaštvo kojem su izložena i moraju da pomažu roditeljima u popunjavanju kućnog budžeta. Kada dete počne da dolazi u Svratište i kada ovde može da jede, da se okupa, da dobije čistu odeću i obuću, školski pribor, automatski se budžet porodice malo rasterećuje.

„Donirali smo Svratište prvi put početkom godine, i tada se rodila ideja o nastavku saradnje na duže staze. Narednih godinu dana na mesečnom nivou ćemo slati neophodne količine peciva, kako bi svako dete iz ove ustanove imalo užinu ili obrok kada se vrati iz škole. Uvek koristimo priliku da pozovemo i druge kompanije koje su u mogućnosti da doniraju, ne samo Svratištu već i drugim ustanovama koje brinu o deci, kako bismo zajedničkim snagama olakšali  njihovo odrastanje“ – dodala je Aleksandra Đurišić, PR menadžer kompanije Don Don.

The post Svakog dana užina za decu Svratišta u Krfskoj first appeared on Tvojih5minuta.

Beograd, 15.9.2016 – »Saradnja sa kompanijom Don Don pružiće studentima dodiplomskih i postdiplomskih studija DOBA fakulteta mogućnost da se upoznaju sa načinom rada u velikom sistemu. Naša kompanija je uvek otvorena za mlade ljude i sveže ideje, zato sam sigurna da će ova saradnja biti korisna i za studente i za nas“, rekla je Jelena Singer, HR direktor Don Dona.

S obzirom na to da da studenti će tokom studija moći da obavljaju svoju stručnu praksu u kompaniji Don Don, u Srbiji ili Sloveniji, steći će uvid u sve načine poslovanja i svim oblastima u kompaniji, što je pravi način za sticanje iskustva i pripremu za dalje poslovno angažovanje.

DOBA je potpuno inovativan fakultet gde se nastava odvija isključivo online,  na slobenačkom i srpskom jeziku,  po najnovijim standardima obrazovanja,  koji su priznati u zemljama EU. Ovakva saradnja je važna ne samo zbog studenata i njihovog iskustva, mogućnosti da ostvare međunarodnu saradnju i direktno se povežu sa domaćim i inostranim kompanijama, već i kao šansa za nove poslovne prilike.

»Naš moto je da da slušamo mlade ljude i uvek smo otvoreni za nove ideje. One su nas na kraju i odvele ka novim tržištima i inovacijama koju postepeno realizujemo u samoj proizvodnji«, kažu u Don Donu.

O kompaniji Don Don

Don Don je do sada uložio više od 50 miliona evra u razvoj pekarske industrije. Don Don posluje u industriji pekarstva u regionu već 20 godina, a u Srbiji je prisutan od 2008. Za to vreme, kompanija je pored osnovnog i najvećeg proizvodnog pogona PDM u Pudarcima, nadomak Beograda proširila sastav pogona u kojima posluje i sada ih ima osam. U svim pogonima u zemlji  unapređena je proizvodnja, uvedene nove proizvodne linije i otvoreno još radnih mesta.

Osim brenda Tvojih 5 minuta, sa kojim je ušao na naše tržište, 2013. Don Don je uveo brend Naše zrno, koji je za kratko vreme postao jedan od najprepoznatljiviih i omiljenih među potrošačima. Kompanija je i dobitnik priznanja Najbolje iz Srbije za najuspešnije uvođenje novog brenda na tržište za 2014. godinu.

Kupovinom Pekarne Grosuplje, jedne od najvažnijih pekara u Sloveniji, Don Don je postao lideru u  pekarskoj industriji u regionu  i stvrio mogućnosti za proširenje tržišta  i u zemlje EU.

Kontakt za medije:

mail: marketing@dondon.rs

The post Praksa za studente fakulteta DOBA u kompaniji Don Don first appeared on Tvojih5minuta.