Beograd, 14.oktobar 2016 – Povodom obeležavanja Svetskog dana hleba, kompanije Lesaffre i DonDon obradovale su svežim pecivom mališane iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj i tom prilikom ovoj ustanovi uručili nesvakidašnji hleb u obliku srca. Ovaj specijalni poklon pripremili su, uz pomoć profesionalnih pekara, mališani nižih razreda beogradskih osnovnih škola, u okviru edukativne radionice “Deca mese za decu” održane u Lesaffre pekarskom centru. Pored Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, u nedelji obeležavanja Svetskog dana hleba, Lesaffre i DonDon svoje prozvode donirale su različitim ustanovama i centrima koji brinu o deci širom Srbije.
„Cilj ove radionice bio je da mališani saznaju više o tome kako se priprema ova, prva ljudskom rukom pravljena namirnica, kao i da nauče važnu lekciju iz humanosti, pomažući svojim drugarima. U saradnji sa našim partnerom već nekoliko godina obeležavamo ovaj za nas bitan datum, trudeći se da ukažemo na značaj hleba kao namirnice i njegovu ulogu u našoj tradiciji. U svetu se ove godine Svetski dan hrane i hleba obeležava sa fokusom na bacanju hrane, pa je ovo prilika da ukažemo na taj problem i u Srbiji, gde se nezvanično svake godine baci 250 000 tona hrane“, izjavila je ovim povodom Aleksandra Đurišić, PR kompanije Don Don.
„Već treću godinu uoči Svetskog dana hleba koji se obeležava širom sveta, u saradnji sa našim najvećim partnerom, doniramo pecivo mališanima iz domova i centara za decu bez roditeljskog staranja širom Srbije. Ove godine kroz akciju „Deca mese za decu“ uključili smo i naše mališane u želji da im približimo način pripreme jedne od najvažnijih namirnica. Naši mali majstori pokazali su veliko umeće i kreativnost, ali i ogromnu želju da učestvuju u akciji pripremanja donacije za svoje drugare iz Centra za zaštitu dece u Zvečanskoj“, izjavila je Milena Obradović, marketing menadžer u kompaniji Lesaffre.
Mali pekari su tokom radionice bili odlični u savlađivanju veštine pravljenja hleba. Naučili su mnogo o ovoj namirnici na kojoj se zasniva ishrana čoveka još od praistorije. Uz priču o tome koliko je važno činiti dobra dela, saznali su mnogo zanimljivosti o hlebu, njegovom postanku i putu kroz vreme. Edukativnoj radionici prisustvovali su i članovi našeg tima koji je predstavljao Srbiju na Louis Lesaffre Coupe, Evropskom pekarskom prvenstvu, a za dobro raspoloženje bili su zaduženi voditelj Deki Pantelić i klovn Marko.
Zanimljive informacije o hlebu
Prvi hleb nastao je još u doba pećinskog čoveka, koji je otkrio da istucano zrnevlje uz dodatak vode ima dobar ukus. Tu mešavinu je vremenom pekao između dva usijana kamena, a zatim na ognjištu. Egipćani su ovoj smesi dodali kvasac, učinivši tako prvi hleb mekšim i većim. Upravo je iz Egipta hleb stigao u Evropu, i to preko antičkih Grka. Međutim, svoj pravi procvat, proizvodnja hleba je doživela tek u rukama Rimljana, kad su osnovani prvi pekarski cehovi i pekarstvo je zvanično postalo zanat.
U Srbiji hleb ima svoju posebnu istoriju i tradiciju. Kako je ognjište bilo važno mesto za okupljanje porodice, a u njemu se pekao hleb, time je on dobio na još većoj važnosti i vrednosti. Kako se nekada pravio samo od žitnog ili kukuruznog brašna, beli hleb je postao sinonim za dobar hleb u srpskoj tradiciji. Ipak vremenom, u skladu sa potrebama, sve većom svešću o ishrani, a manjkom vremena, i naš narod je počeo da obraća pažnju na izbor hleba, te da bira one iz palete koji su bogatiji vitaminima i proteinima i duže svežiji.
Iako je tek u začetku, ova promena navika potrošača, da se manje kupuje beli hleb a više traže specijane vrste hleba, evidentan je dokaz da razmišljamo ekonomičnije, naginjemo zdravijim navikama i novim ukusima, novim vrstama koje nam donose i veći izbor. Specijalne vrste hleba mogu se danas naći čak i u najmanjim prodavnicama, a ne samo u hipermarketima koji nude veliki izbor različitih vrsta i proizvođača.
- U Srbiji i Rusiji, dočekati nekoga hlebom i solju simbol je dobrodošlice.
- Kombajnu je potrebno 9 sekundi da požnje dovoljno pšenice za 70 vekni hleba.
- U skandinavskoj tradiciji, ako dečak i devojčica jedu istu veknu, veruje se da će se zaljubiti jedno u drugo.
- Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju.
- Oto Fredrik Rohveder je 1928. godine izmislio prvu mašinu za sečenje hleba. U Velikoj Bitaniji se rezani hleb prvi put pojavio 30-tih godina prošlog veka.
- Verovanje kaže da ko god pojede poslednje parče hleba u kući, treba da poljubi kuvaricu/kuvara.
- Hleb se javlja kao ritualni predmet u mnogim obredima Slovena, vezanih za rođenje deteta, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike.